Odavno me nije bilo. Od početka meseca se zapravo ništa teatralno nije ni desilo. U potrazi smo za stanom, te mi najveći deo dana ode na gledanje istih. Kad nisam u obilasku stanova ja stavljam Nemce i sve-po-spisku u istu rečenicu. Na žalost, tri meseca nakon pokušaja da odem što dalje od njih i njihove birokratije i ostalog papirološkog kretenizma, oni me ne puštaju. A lepo je Miljan rekao da podignemo pare sa računa bar koliko će nam trebati za stanarinu, kaparu i agenta i ponesemo pare sa sobom. No eto priznajem, kriva sam. Rekla sam ne. Verovala sam da ne može biti komplikovano prebaciti svoje pare, sa jednog svog računa, na drugi svoj račun. A problem je, jer s Nemcima je sve problem. Zašto sam verovala da će to biti manji problem? Zašto sam verovala bankarskoj službenici? Zar nisam već naučila da svaki službenik u Nemačkoj laže, bez stida i srama? Eto nisam, priznajem. No proći će i to. Naravno mi ćemo tu školu platiti, ne oni, ali šta sad. Doći će i to vreme kada ću sve ovo zaboraviti i Nemačke se sećati samo po lepim stvarima. Jeste, jeste, ne čini vam se, sarkastična sam.
No ostavimo ovu zbilju i probleme na stranu, vratimo se Singapuru. Ono što će čovek primetiti vrlo brzo u ovoj sredini je koliko ljudi ovde rade. Ovo jadno stvorenje, kome je univerzum dodelio ulogu da bude nama agent za stan a koje od milošti zovemo Jana (Yan), se ubi oko nas i radnim danom, i vikendom, i danju, i noću. Voza me po Singapuru, pokazuje stanove, vodi na ručak, i turističke obilaske. Sve to naravno uvek sa osmehom od uveta, do uveta. E sad, znam ja da sam ja Jani mušterija, ali bila sam ja mušterija i mnogim ljudima u Srbiji, Češkoj i Nemačkoj pa me niko od njih nije ovako usluživao. Jedno je sigurno, u Singapuru definitivno neću imati utisak da sam pretplatila pružene mi usluge. No čak i da nije Jane, tu mi je dragi zbog koga smo sat krenuli da navijamo u 5.30. U šest ujutru je već na poslu, a s istog ne odlazi pre 6 popodne. Toliko malo vremena provodimo zajedno da mu se obradujem kao kuče kada dođe kući. Jedina je razlika što ja ne skačem po njemu, nego se uvijam oko njega i lepim k’o pijavica.
Ovu subotu smo imali konačno slobodnu, te smo vreme iskoristili da glumimo turiste. Obišli smo nekoliko turističkih znamenitosti ovoga grada. No držaću se pravila jedan post – jedna atrakcija zbog količine slika kojom ću vas obasipati u narednom periodu. Te prva na listi biće najturističkija od svih turističkih stvari: Singapurski letač.
Singapurski letač je panoramski točak visok 165m. Pruža neverovatan pogled na Singapur i okolna ostrva. Već neko vreme ga merkamo i planiramo posetu jer ga zapravo svakodnevno gledamo iz hotela. Ja inače volim vidikovce svih vrsta, i oni su obično prva stvar koju potražim u nekom gradu. Primetila sam da me apsolutno fasciniraju ukoliko su okruženi neboderima. Te sam tako vidikovac u Frankfurtu posećivala redovno, u Tokiju ostala bez daha dva puta u pet dana i obećala sebi da ću jednom opet doći i samo vidikovce obilaziti, i konačno sada u Singapuru.
Letač se nalazi na čistini, okružen autoputevima i parkovima. Prva dva sprata su krcata restoranima, kafićima i suvenirskim radnjama. Onog momenta kada vam ponište kartu ne ulazite direktno u točak. Hodnici vas vode kroz zanimljivu postavku u kojoj ćete na interaktivan način naučiti o istoriji građevine i naći zilion činjenica o njenoj konstrukciji. Nakon toga, kad uđete u kapsulu i let počne, ne ostaje vam ništa sem predivnog pogleda na singapursko kopno s jedne strane i ostrva Indonezije sa druge strane. Zato, uživajte u pogledu.
Marija
Jaoj, sto je lepo. Jedva cekam nastavak.
Cmok.
Marica
Evo, stigao nastavak :*