Ako bih pravila statistike o motivima koji se pojavljuju na mojim slikama iz Angkora, ženske figure uklesane u zidove bi uveliko premašivale sve ostale. Angkor je mesto na kojem će se vaše oči umoriti od detalja. Došetaćete do impozantnog hrama, susresti se sa zidovima u potpunosti prekrivenim reljefima, na svakom reljefu milion i jedan detalj, svako lice potpuno drugačije, svaka haljina drugačije naborana, oko svakog vrata drugačiji ukras. No najlepše od svih lica su lica devata i apsara. Nebeske lepotice, sa zavodljivim osmesima gledaće na vas sa dugačkih zidova stojeći smerno ili plešući zavodljivo.
Apsare su nebeske nimfe, na reljefima obično razigrane oko bogova ili pak izdvojene kao poseban detalj na stubovima hramova. Ove oslikane na stubovima su i najveće koje ćete naći u okviru Angkora, najviše do četrdesetak centimetara dugačke. Na reljefima simbolizuju blaženstvo, raj ili pobedu. Imaju karakterističan položaj; stoje na jednoj nozi blago povijenoj, dok je druga podignuta višlje takođe povijena u kolenu dodirujući prstima stopala nogu na kojoj stoje u predelu kolena. Ruke su pri tome obično savijene u laktovima i nesimetrično uzdignute iznad glave. Drugi karakteristističan položaj je sa jednom izdignutom rukom i drugom koja dodiruje telo tik iznad kuka. Kmerski narodni ples sadrži iste elemente i stoga ga i zovu ples apsara.
Devate za razliku od apsara uglavnom mirno stoje. Kada su isklesane u nizu, obično područuju jedna drugu. Izgledaju kao mladice krenule na korzo u šetnju. Česti su motivi na ulaznim kapijama hrama, ili na dovratku. Iako njihovo ime upućuje na boginje (reč deva na indijskom označava boginju), njihova uloga je mnogo sličnija anđelima čuvarima. Samo na Angkor Vatu ih ima 1796. Ove kamene lepotice su visoke do 110cm i svaka od njih ima drugačije lice, ogrlice, haljine, krune. Svaka od njih ima isti blaženi, spokojni osmeh koji će zaštiti hram od svakog zla i nesreće.
Ovaj smireni, majčinski osmeh pun mudrosti na njihovim liscima je moj omiljeni detalj sa Angkora.
Više slika možete naći u mojoj galeriji:
Siniša
Vidiš kako su ljudi bili vrijedni i kako su se zabavljali. Da su imali Facebook možda ovoga ne bi bilo jer bi bili zauzeti poslom na tom krasnom mjestu :). Danas umjetnici uzmu sprej pa napišu ime navijačke grupe kojoj pripadaju. Vrlo originalno.
Ominotago
Predivne su! =)
Snežana
Super tematski prikaz. Već sam 15 dana u Siam Ripu, s aulaznicom za 7 dana u Angkor. Ne mogu se čudom načuditi upravo tim reljefima i statuama u Bajonu, gde svaka statua ima drugačiji izraz lica i osmeh (ako ima osmeh). zaljubila sam se u Bajon, već sam išla tri puta da ga posetim 🙂
Nego, kao prilog temi, a pisaću o tome na mom blogu kad bude došlo na red, slučajno sam zabasala u umetničku školu u Siamu, gde se školuju buduće apsara plesačice i muzičari. Kad vidiš te vežbe, shvatiš koliko je zapravo teško i mukotrpno dok se postane apsara plesačica. Školuju se po deset godina i više, ali samo veoma mali broj njih zaista dostigne željeni nivo. One, naravno, nastupaju u operi i fensi hotelima, dok je ono što sam ja gledala bilo onako, osrednje.
Marica
Na žalost mi nismo imali toliko vremena, pa smo imali one od tri dana. I tri dana definitivno nije dovoljno. Posebno što sam se ja baš udubila u celu tematiku čitajući Angkor: Cambodia’s Wondrous Khmer Temples
pre puta, pa mi je svaki reljef bio izuzetno zanimljiv. 🙂
Marica
Jedva čekam tvoje putopise odatle, pošto sam ja odustala od pisanja o Angkoru detaljnije. Možda napišem još poneki kratki o impresijama i detaljima, ali klasičnog post o tome definitivno pisati neću. 🙂