Nedelja je idealno vreme da se šmugne u prirodu. Ma kakva ta priroda bila. Ova naša singapurska i nije neka zbog koje bi vredelo preletati pola sveta, ali eto bolje nemamo. Ovo malo nacionalnih parkova što imamo ne mogu se pohvaliti veličinom. Mada od države koja u širinu ima oko 50km i dužinu od 25km ne možete očekivati baš mnogo. No mi ih i dalje obilazimo jer su nam vrlo egzotični. Tamo ima bilja koje ranije nismo mirisali i živuljki koje ranije nismo gledali.
Ovog vikenda na redu je bio Sungei Buloh park. Sungei (tj. sungai) na jeziku Maležana znači reka, a buloh (tj. buluh) znači bambus. Iako ime sugeriše da smo gledali bambuse, njih zapravo nije bilo mnogo. Ovaj park je poznat po šumama mangrova. Kako se nalazi na severnoj obali ostrva, tlo je vrlo muljevito, te plodno za ovu vrstu drveća. Singapurćani su naravno ceo park uredili drvenim izdignutim pešačkim stazama, pa je šumu moguće obilazite bez obzira na nivo vode. Teško da ćete doći u kontakt sa bilo kakvim muljem. Zapravo, u obilazak komotno možete u japankama.
Meni su od svih životinja skokunice i gušteri bili najzanimljiviji. Mada je bilo okolo puno kraba i školjki, ostale su nekako u drugom planu jer sam skokunice prvi put videla na prirodnom staništu. I bilo ih je svuda naokolo. Gušteri su mi uvek fascinantni. Poput majmuna, oni u Singapuru nisu retkost, ali meni koja sam do sada živela samo u kontinentalnoj Evropi su još uvek silna atrakcija. Posebno što su ovi singapurski zaista veliki. Krokodili na severnoj obali takođe nisu retkost, ali mi na žalost (ili sreću) juče nismo sreli ni jednog. Bilo je doduše dosta pasa lutalica što me je takođe iznenadilo, jer ih u gradu nikada nećete sresti. Singapur je generalno poprilično “neprijateljski” raspoložen prema kučićima, u poređenju s Evropom. Tako da kučiće svakako nećete sretati u prevozu, kafićima i na javnim mestima. Mada, ja sam već primetila da me to izjednačavanje kučića s čovekom prilično iritiralo u Nemačkoj. Ne zbog toga što ja ne volim kučiće, naprotiv. Ja samo mislim da ih ljudi maltretiraju takvim tretmanom. Juče sam takođe prvi put srela komarce u Singapuru. S obzirom da ovde postoji verovatnoća da obolite od denga groznice, komarce su praktično istrebili iz urbanih delova. Ja sam jutros izbrojala bar tridesetak uboda po nogama i rukama. Nadam se da nijedan nije bio zarazan.
Ukupna dužina pešačkih staza nije veća od 7km, ali je po vedrom danu pakleno vruće i sparno te je bolje krenuti rano u obilazak. Više informacija o parku možete naći na sajtu.
Milica
Što ti je dobar novi izgled bloga, ne moram da mećem na nos svoje plus dva-plus četiri naočare. 😀 Kako bih volela da prošetam nekom šumom idući drvenom stazom! Nego, šta su skokunice?
Marica
I eto mene 10 dana kasnije sa odgovorom. Bila sam dugo bez interneta.
Hvala Mico za komentar na temu, ako ti se sviđa mogu ti poslati template. Sama sam pravila temu, ali ima vrlo ograničenu funkcionalnost. Morala bi verovatno malo da je doradiš da podrži sve što tebi treba.
A skokunice ili muljski skakači su one ribe što vole da gacaju po blatu. Mogu da se šeću i po suvom. Odupiru se prednjim perajima. Na ovoj slici sam kao uhvatila jednu https://marica.org/images/sungei-buloh-singapore-11.jpg. Ne znam da li imaju više od 15-20cm u dužinu.
Milica
I? Kakav je život bez interneta? Nedostajao ti je? 🙂
Ma, ja ti volim minimalizam u kome ima dovoljno šarma, i mnogo prostora za sadržaj. Velika slova su dodatni plus! :))
A, to li je! Znam za te ribe, tj. da one postoje, ali nisam imala pojma da se tako zovu. Nikada nisam videla nešto slično.
I što volim guštere!
Marica
Eh offline život je bio odličan dok sam bila na planini. Ali ja ga nisam imala ni u gradu, a to ume da smori. Tek sad sam primetila koliko moja komunikacija s gradskim ljudima zavisi od interneta. 🙂