Deca su ukras sveta – bar ih je tako opevao Ljubivoje Ršumović. Ne znam za svet, ali deca su definitivno ukras Angkora.
– Dolar, jedan dolar – gleda me svojim krupnim okama. Pruža svoje rukice ka meni. U jednoj šaci svežanj upletenih narukvica. Drugu šaku drži otvorenu kao da prosi, čekajući da joj spustim dolar u šaku.
– Odakle ste? – upita nas, posle bezuspešnog ubeđivanja da kupimo kafu ili čaj.
– Iz Srbije – smešimo se. Već sam čitala o tome da deca na Ankoru često fasciniraju turiste, svojim znanjem glavnih gradova. Još jedan način da se turisti omekša srce i taj prokleti dolar lakše sklizne iz njegove ruke.
– Iz ???? – izvila je svoju slatku glavicu ka meni pokušavajući da razazna.
– S-r-b-i-j-a – ponavljam još par puta na više jezika.
Odmahuje glavom, nikad čula očigledno.
– Jel to u Evropi?
– Aha
– A koji je glavni grad? – vrema je da svoje znanje proširi za sledećeg turistu.
– Beograd – ponavljam polako – B-e-o-g-r-a-d – a zatim opet, na više jezika.
Ona začudo uspeva da pravilno izgovori iz prve. Smešim joj se, no dolar i dalje na vadim. Bar još njih desetak vreba sa svih strana. Ako dam njoj, tražiće svi redom. A toliko sitnih para nemam.
Pojavio se sa tom kravom niotkuda. Tražili smo dobar ugao da uslikamo ruševine. Čim je primetio da nam je privukao pažnju, popeo se na njena leđa, da pozira. Jedna, druga, treća slika. Kada se konačno umorio od poziranja, pruži ruku ka nama.
– Dolar?
Predvidljivo.
No i pored uporne potrage za dolarom deca na Angkoru ne izazivaju ni tugu ni sažaljenje. Ti zarazni osmesi na njihovim licima ne spadaju kakva god da je vaša krajnja reakcija. Ukoliko im na osmeh uzvratite osmehom, odgovoriće vam glasnijim kikotanjem. Kada se i sami zakikoćete, oni će razdragano prsnuti u smeh. Koliko god se trudili, njihovu razdraganost ćete teško nadjačati. Na svu sreću deca na Angkoru još uvek nisu naučila kako da se smeše za dolar. Osmesi se na Angkoru ne prodaju 🙂
Više slika možete naći u mojoj galeriji:
etotako
Kaka lepota!
Marica
Jeste vala.
Znas sta je sladje od deteta?
Grupa dece! 🙂
Ime
Volim vase clanke. Retki su, i po sadrzaju i po ucestalosti objavljivanja
Marica
Hvala! 🙂
elektrokuhinja
Joj, al one krave na prvoj slici… Pa je l imaju uopste sta tamo da jedu?
Marica
Ko krave il deca?
Ma imaju, nisu oni gladni, samo su goli i bosi.;) Pomislih, dok smo bili tamo milion puta, sva sreca sto je toplo inace bi se posmrzavali. Najgore sto bas i ne mozes nesto da im das ili kupis, odmah bi sledecem turisti prodali.
elektrokuhinja
Ja pitala za krave, mnogo mi jadno izgledaju. 🙁
Siniša
Tamo se djeca iskreno smiju, kao što je to sasvim prirodno i normalno, a na zapadu moderni odrasli idu u krajnost da te zbog ovih slika lako neki pametnjaković može optužiti za pedofiliju, na primjer. Kad će već jednom doći ti vanzemaljci da zavedu red… 🙂
tajanstvena
divni topli deciji pogledi,sirom otvorenih ociju gledaju na svet, i sa puno poverenja, ocekuju nesto pametno od nas,a to retko kad dobiju
Snežana
Zanimljivo da ja još nigde u Kambodži nisam doživela da mi traže novac. Obično je to slučaj sa turističkim mestima, pa pretpostavljam da je to u pitanju.
Fotke su ti neverovatne, kao i uvek uostalom!
Marica
Nije čak ni na svim turističkim mestima, ali Angkor je baš specifičan.