Zandija
Poslednjih par meseci bili smo okupirani maštanjem o novoj životnoj destinaciji, moja lepša polovina traženjem novog posla koji bi nas na novo mesto odveo, a zatim i pripremama za preseljenje. To što treba privremeno da odsednemo u Amsterdamu činio se kao dodatni plus jer su moje dve drugarice iz detinjstva stanovnici zemlje Holandije. U ovoj nizolikoj zemlji bili smo samo jednom, pre nekih pet godina i ostali prilično ravnodušni onim što ona ima da ponudi. Zbog toga, sve što ja očekujem od ove zemlje u sledeća dva meseca je naizmenično nalivanje kafama i pivom sa meni dragim ljudima. Plan skroman, prosto savršen u svojoj jednostavnosti.
Iako je trebalo da provedemo ova dva meseca u amsterdamskom hotelu, usled neke gužve i prebukiranih hotela početak naše holandske avanture započet je u Zandamu (Zaandam) malom gradiću severozapadno od Amsterdama. Na putu do Zandama, primetih da na putokazima piše “Zaanstad”, te pomalo zbunjeno upitah vozača da li je to isto što i “Zaandam”. No kako naučih od njega došli smo u Zan zemlju. Njom dominira reka Zan (Zaan), i po istoj mnoga naseljena mesta nose ime. Prirodno, moje sledeće pitanje je bilo, a šta znači “Zaan” na holandskom, no na to vozač već nije imao odgovor. Ne znam samo da li za to da krivim njegovo neholandsko poreklo ili ne, no za odgovor ostadoh uskraćena. Sam gradić nije preterano impresivan i poznat je samo po tome što su Monet i Petar Veliki jedared dolazili u isti, no to ga zapravo čini idealnim u ovom trenutku. Posle nedelju dana opraštanja, rastajanja i spavanja na pokvarenom krevetu na naduvavanje, sve što smo želeli je dug vikend u udobnom krevetu. Sanjali smo o 20 sati neprekidnog sna.
Na naše iznenađenje u subotu smo bili na nogama pre osam, i kako je dan bio sunčan što se u ovom delu sveta ne ignoriše tako lako odlučili smo se za obilazak obližnjeg otvorenog muzeja. Nekih 4-5km ka severu, prateći reku Zan stiže se do muzeja na otvorenom Zans (Zaanse Schans). Put do njega je vrlo prijatan jer prolazi pokraj nekoliko fabrika za obradu kakaa i proizvodnju čokolade te vas ovaj magičan miris prati, manje-više celim putem.
Ovaj muzej je kompleks od 8 vetrenjača i nekoliko kuća donetih iz raznih delova Holandije. Pravo malo idilično stereotipno holansko selo. Livade po kojima pasu krave i ovce, vetrenjače, jak vetar i biciklisti. Samo su nam lale falile za potpuni užitak. U kompleksu se nalazi i lokalni Zaan muzej, gomila suvenirnica, radionica u kojoj možete da vidite kako se prave tradicionalne klompe i kupite iste. Radionica sireva i prodavnica istih, reprodukciju prve prodavnice danas čuvenog lanca prehranbenih proizvoda Albert Heijn i gomilu drugih stvari koje smo mi zaobišli jer je ulaz morao da se plati.
Samo jedna od vetrenjača može besplatno da se obilazi, za ostale treba izdvojiti 3 evra. Mi smo se vodili onom, videli smo jednu to je kao da smo videli sve, te ulaz u iste nismo plaćali. A možda smo pomalo već postali holanđani te nam se evri ne bacaju suludo. Mada ja generalno imam problem sa holandskim suvenirima, slično kao i nemačkim. Dok me njihove kulture slabo dotiču, kada se iste pretvore u kiči stvari teško odolevam da ih ne kupim. Te tako jedva odoleh kupovini klompi, koje su u detinjstvu bile moja omiljena obuća a ispostavilo se da su ove tradicionalne super udobne i lake. Odolevaću im verovatno dok ne saznam koji mi je limit za prtljag u Singapuru, a onda ću istim da probijam uši budućim komšijama.
Više slika možete naći u mojoj galeriji:
elektrokuhinja
Ne znam zasto, u Nemackoj nisam kupila ni jdn suvenir, valjda su mi suvise slicni sa nama. Dok sam ruske suvenire kupovala kao blesava. Os matrjoski lutkica, do majica sa Jurijem Gagarinom, preko postera iz 2. Svetskog rata i kojestarija jos. Vama srecan prelazni period!
Marica
A krigle, i keramičke i staklene? 🙂
Mada da, Rusiji sa suvenirima malo ko može da parira. 🙂
Snezana
Zao mi je sto preskaces za sada Japan, ali je ovaj post mnogo lep. Mesto deluje idealno kad se penzionises da tu dodjes i nista ne radis.
A za klompe te razumem, meni su i danas omiljen aobuca i jedva sam odustala od ideje da umesto obaveznih papuca ne ponesem jedne dosta lagane na put. A jos kad kazes da su stvarno udobne…
P.s. slika iz detinjstva: par autostopera, stranaca, u zutim kisnim kabanicama, yavrnutim izlizanim farmerkama i klompama na nogama, on nosi gitaru a oboje imaju one sarene ogromne hipi torbe.:)