Berlin: Gärten der Welt
Ja se često (i rado) žalim na to kako Nemačkoj nedostaje divljine i kako je sav ovaj zeleniš dosadan jer je ljudskih ruku delo. Kad to kažem uglavnom mislim na ono što u Nemačkoj spada u nacionalne parkove, ili ona prigradska zelenila što okružuju veće gradove. Valjda jer sam navikla da u Srbiji i Češkoj tu negde već počinje divljina. No da Nemačka ima zeleniša, ima ga u izobilju. Čini mi se da su Nemački gradovi najzeleniji na svetu, a gradskih parkova ima na svakom koraku. Ne manjka joj ni cvetnih, uređenih bašta. Zapravo, kada je to urbano zelenilo u pitanju Nemačka je daleko ispred svih ostalih. Berlinski parkovi su posebno lepi jer se neko mudro dosetio da svo ono smeće nastalo posle bombardovanja Berlina u drugom svetskom ratu iskoristi za pravljenje veštačkih brda po parkovima. Te tako iako se nalazi u niziji, Berlin ima brdovite parkove. Mnogi od njih bivaju zatrpani lokalcima koji piknikuju vikendom, pa je nalaženje pravog momenta za obilazak istih problematičan. Kišni, hladnjikavi vikendi, kada se u centru dešavaju velike turističke manifestacije, negde od maja do novembra, može biti najbolji izbor. Tada, čak i za vrlo probirljivu mene, berlinski parkovi deluju izuzetno primamljivo.
Istočno od centralnog dela Berlina nalazi se naselje Marzahn, poznato po Neonacistima ali i predivnom parku čiji je jedan deo rezervisan za bašte iz raznih delova sveta. Ironično, u sred tog legla Neonacista, istočni deo parka posvećen je Jeleni Šantić, našoj poznatoj balerini kao borcu za očuvanje mira. Park poput ostalih brdovitih parkova u Berlinu, deluje dosta divljije od onih ravnih, jer je izuzetno gusto pošumljen. Do njega se najlakše stiže metro linijom U5 (stanica: Neue Grottkauer Straße). A odatle vas put vodi od Jeleninog parka, preko gusto pošumljenog brda u pravcu severozapada, do kompleksa svetskih bašti (mapa). Ulaz u kompleks sa baštama se plaća 4 evra po osobi. Više informacija možete naći na zvaničnom sajtu.
U okviru kompleksa nalaze se: bašta višegodišnjeg bilja Karl Foerster (u čast poznatom berlinskom botaničaru), renesansna, kineska, japanska, koreanska, orjentalna i hrišćanska bašta, kao i bašta Balija i lavirint. Svaka od bašta sadrži neku specifičnost podnevlja sa kojeg orginalno potiče. Bašte ne sadrže samo biljke sa određenog podnevlja nego i strukture/konstrukcije tipične za podnevlje.
Neke konstrukcije su vrlo apstraktne, kao na primer “zidovi” hrišćanske bašte. Zanimljivo za ovu hrišćansku baštu je da je zidana kao ravnoteža ostalim baštama koje imaju religijski karakter, kineska – taoizam, japanska – budizam, Bali – hinduizam i orjentalna – islam. Međutim kako ove ostale religijske bašte imaju smisla, jer upravo nastaju oko verskih objekata, hrišćanska kao takva nema baš mnogo smisla. Te je to verovatno jedan od razloga zašto je konstrukcija apstraktna. Zidovi su sazdani od reči iz Novog i Starog zaveta, kao i raznih filozofskih učenja. Kao umetničko rešenje meni se izuzetno dopalo, ali cela ideja oko hrišćanske bašte mi je prilično suluda.
Bašta sa Balija je jedina koja je u potpunosti pokrivena. Deo je ogromnog staklenika u kojem se održava vlažna i topla klima. Bogata je orhidejama, koje je meni jedno od najlepšeg cveća, te mi se ova bašta posebno dopala.
Japanska bašta u sebi sadrži kamenu zen baštu koja se svako jutro održava (popravlja). Zanimljivo da tokom našeg dvonedeljnog boravka u Japanu prošlog meseca mi nismo videli ni jednu ovakvu baštu. Te eto još jednog izgovora da se u Japan ponovo vratimo.
Kineska bašta u svom kompleksu sadrži predivnu tradicionalnu kinesku čajdžinicu sa različitim sortama čaja na meniju, koji se služe na tradicionalni kineski način. Pravi mali raj za sve ljubitelje čaja.
Koreanska bašta je za mene bila najveće iznenađenje iz prostog razloga što nisam znala šta da očekujem u okviru iste. Visoki drveni totemi Zang Sung kojima se Koreanci mole za ispunjenje želja, i manji kameni Buk Su koji ih štite od prirodnih nepogoda su glavna atrakcija ove bašte.
Orjentalna je već prepoznatljivo nakinđurena. Mene sva ta kaligrafija i arabeska uvek ostavljaju bez daha. Sve te divne boje, i silni detalji na pločicama i drvenim delovima osvajaju na prvi pogled.
Lavirint je sjajan za gubljenje i vremena i sebe samog. I ma koliko se činilo lako u dolasku do centralnog dela na kojem se nalazi mali vidikovac, toliko može biti teško u povratku, ili obrnuto. U ovim lavirintima od živice se mnogo lakše gubi nego što sam ja, neiskusna, mislila.
Te eto ako volite cveće i uređene bašte, Gärten der Welt su savršeno mesto za jedno subotnje popodne.
Nikola
Marice mozda si se raspisala zato sto ne slutis da je sledece sto ces napisati neki roman 😉
Marica
hahaha… teško 🙂
Clarisse
Didn´t understand a word, but the pictures and the photographer are as beautiful as ever!
Marica
Thanks Clarisse 🙂