Ni da zamisliš! Gledala sam Fakaravu iz aviona dok smo joj se polako približavali. Atol deluje magično sa visine. Kopneni, zeleni prsten okružen modrim plavetnilom i ispunjen tirkiznim. Deluje kompaktno. Kada se čovek konačno nađe na atolu, na plaži okrenutoj ka
Iznad plavog beskraja! Rangirou je najveći atol u Tuamotu arhipelagu. On je ujedno i glavni administrativni centar Tuamotu arhipelaga. Takođe je i najnaseljeniji atol, toliko da su čak dva ostrva u atolu stalno naseljena; Avatoru i Tiputa. Deli ih Tiputa prolaz
U sred nemirnog Pacifika! Tikehau je bio prvi u nizu Tuamotu atola koji smo posetili. Smestili smo se na vrhu glavnog ostrva. Atoli, tj. ostrva koja čine atol su izuzetno uska. S jedne strane gledate na lagunu, 200-300 metara dalje gledate
Ali ga zasigurno zbunjuju ti ljudi u vodi! Moorea je jedno od mnogobrojnih ostrva u Arhipelagu Društvenih ostrva. Prilično je razvijeno. Na njemu možete naći i super luksuzne hotele i daleko jeftinije, male, privatne, apartmane. Postoje i prelepe peščane plaže i
Sumbava je previše ambiciozan naslov za tekst koji sledi. Desetak dana na par hektara istočnog dela Sumbave bi bio mnogo prikladniji. Ali, nisam sklona dugim naslovima. A i ova priča koja sledi, po svemu sudeći i neće biti priča o
Italijanska avantura počela je krajem septembra 2022. Pre toga, u Italiji sam bila samo jednom. Pre nekih 13 godina. Manje-više. Godine lete, a mene mrzi sad vršljati po starim kalendarima. Ali beše to davno. Sećam se kiše. Sećam se cipela koje
Ja, Ti, ona, on, oni. Jednog kišnog, hladnog, letnjeg dana, koji nas je podsetio zašto smo iz Nemačke pobegli, krenuli smo iz Kopenhagena ka Tiju. Danske železnice su smatrale da je početak juna pravo vreme da poprave, preprave i počiste svoje
- Jel smo mi to došli u Češku? Trajektom iz Helsinkija? Na tabli je pisalo: Dobrodošli u Talin! Očigledno smo na pravom mestu. Ali! Zašto me ne napušta ovaj osećaj da sam u Češkoj? Ljudi? Možda ove karirane košulje u kombinaciji
Naš put za Istanbul, početkom godine, obeležio je povratak starom životu. Životu pre korone. Možda ne identičnom, ali stvari su konačno krenule da se vraćaju u normalu. Poželeli smo da negde skoknemo na nedelju dana. Jugoistočna i Istočna Azija, koje bi
Katalonija je san. Anarhistička Katalonija je najromantičniji san koji bi iko mogao usniti. Ali san je samo san, java je već ozbiljna noćna mora. Java u Kataloniji je manja noćna mora od jave na nekim drugim podnebljima. No i ta njihova java
Živimo u nepravednom svetu.U svetu u kome si ili osoba koja voli mačke ili ona koja voli kučiće.Nas, koji volimo krave niko ne ferma.Ja bih volela da me jednog dana neko pita: Da li više voliš krave ili kameleone?Eto, ja
17. avgust 2021. Landmanalugar - Hravtinusker U autobusu sam, na putu do Landmanalugar (Landmannalaugar) kampa. Gledam kroz
Krandži je severni, močvarni deo Singapura. Najveći deo parka koji obuhvata močvare je zatvoren za javnost. Moguće je obići samo mali, južni deo. Sve ukupno, jedva da ima ima oko kilometar-dva staza. Severni, veći deo je dostupan samo grupama sa
Sećam se, kako smo često šetajući češkim šumama u istim naletali na ruševine starih zamkova. Bilo je u Češkoj i dosta onih koji su uspeli da prežive sve osvajače. Meni su ti održavani, uređeni, uvek bili manje interesantni. Uvek su
Od malih nogu nas uče kako je Balkan raskrsnica civilizacija. Na putu onih koji sa istoka krenu ka zapadu i onih koji krenu u suprotnom smeru. Pod uticajima svakoga ko tim putem pređe. Stalno izložen najrazličitijim običajima, navikama i kulturi
Kalang (Kallang) je najduža reka u Singapuru. Najduža reka u Singapuru je i dalje svega 10km duga. Taj podatak je dobar pokazatelj kolicko nam je ovo naše ostrvce. 10km; to je dva sata šetnje po hladnjikavom vremenu ili pre oko tri
Sutra ću. Sledeće nedelje ću. Dogodine ću. Ne znam kada sam se pretvorila u jednu od tih osoba kojima se nigde ne žuri i koje do besvesti mogu odlagati stvari. Ranije su mi ljudi, koji me znaju, često govorili: Uspori! Gde
Tajpei može da se pohvali sjajnim muzejima. Barem dvaput godišnje, mi odemo do Tajvana u obilazak istih. Singapurski muzeji, za razliku od tajvanskih, i uopšte umetnička ponuda mnogo češće razočaraju nego što oduševe. Nije nemoguće naleteti na kakav biser, s
Pisala sam sredinom 2019. o našem poslednjem planinarenju u Japanu. Post je poneo ime najviše planine koju smo na toj ruti osvojili: Hačimantai. I evo, nekih godinu dana kasnije, ponovo se osvrćem na to putovanje.Ono što tada nisam pominjala je
Dođosmo na frontu, a tamo istom?! Kao da su ljudi pametniji od Boga! Htjedoše sve promijeniti: gdje bijaše brdo, tu kopaj jame. Gdje bijahu jame, tu gradi nasipe. Gdje je Bog stvorio travu, tamo je čupaj, a gdje bijaše golo
Oni su uplašeni. Uplašeni da njihovi voljeni, kod kuće mogu biti zaraženi Koronom. Šta ako se zaraze, u stranoj zemlji? Oni su uplašeni skvrčeni u jednoj sobi. Soba je zagušljiva, sa dva ventilatora na plafonu koja rade prekovremeno. Njihov topli dah guši, kao da ventilatori cvile. Oni preklinju za pomoć nekoga da
Recept za dan kada ustaneš na levu nogu: Idi na YouTube Potraži intervju sa Mijazakijem Odgledaj ga Još jednom zaključi da filozofija Džibli studija nudi najhumaniji pogled na svet Saznaj da Mijazaki pravi novi crtani Zahvali se nebesima što Japanci žive 100 godina te će Mijazaki
Ovih nedelja razmišljam o svemu onome što su mi mere borbe protiv korone oduzele. Slobodu kretenja. Slobodu da organizujem svoje vreme. Slobodu da vidim sebi drage ljude. Da su mi poslovne prilike drugačije, vrlo lako bi mogle da mi uskrate
Prvo jedna lepa vest. Obnovili smo zalihe Korona piva. Miljanova firma je mislila da je lep gest da svojim zaposlenima u ova teška vremena pošalje malu pomoć. Pre svega emotivnu. A svi znamo da alkohol leči sve duševne rane. I tako,
Ispijam koronu i razmišljam o ovom suludom vremenu u kojem trenutno obitavamo. Ta korona je možda poslednja koju ću popiti u skorije vreme. Načula sam da su obustavili proizvodnju. Ovaj svet je izgubio smisao za humor. A uz humor i smisao
Dulan (Doulan) Našla sam najlepšu kuću na svetu. U seocetu Dulan, na istočnoj obali Tajvana. Kuća se nalazi na prostranom imanju. Zelena, savršeno potkresana trava prekriva blage bržuljke. Po uglovima imanja, uz ogradu rastu rascvetale puzavice. U savršenom zelenilu, kamena ostrva,
Tajvan je jedna od zemalja kojoj se često vraćamo. Veličanstvena priroda, neverovatno gostoprimljivi ljudi i impresivni muzeji su samo neki od razloga. Malo šta ja ne volim na tom čarobnom ostrvu. Zapravo jedina stvar koja mi nije po volji je
Parada : Svečana priredba kojoj je cilj da se nešto pokaže ili istakne (izvor Vujaklija)Ponos : Emocija ili osećaj velikog zadovoljstva samim sobom, kao i poštovanje samog sebe u "celini" (izvor Vikipedija)Nedelja popodne. Sunčan i topao dan. Možda malo više
Mislila sam da ću posle dva meseca lunjanja po Južnoj Americi biti spremna i čila za nove radne pobede. Ali na poslu me je zateklo takvo rasulo, da sam gotovo pola godine pokušavala da nađem neki red u novonastalom haosu.
Stajala sam već neko vreme ispred Moaia.Gledala sam ga. I gledao je on mene.Stajali smo nepomično, jedno naspram drugog. Bez reči.Bili smo na otvorenoj poljani. Na par desetina metara strma litica je delila zemlju od mora. Bilo je oblačno. Duvao
Retko pišem postove o gradovima. Ima ih gomila iz gradova u kojima sam bila stanovnik, ali više kao osvrt na neke specifične detalje, nego “prikaz celog grada”. Mada ponekad, kao sada, poželim da skupim, saberem i uguram sva osećanja u
Uvek se iznenadim, na koliko mesta čovek mora stati da bi do neke patagoniske lepote stigao. Koliko je sve udaljeno i divlje u ovom delu sveta. I baš zbog toga toliko vanredno lepo. Za takvu lepotu se uostalom i vredi
Sve što smo zasigurno znali, nakon sletanja u Punta Arenas, bilo je u kom ćemo hostelu spavati tu noć. Krevet sam nam rezervisala veče pred polazak jer me je mučila nesanica usled silnog uzbuđenja, pred put. Svi ostali planovi su
Malo je mesta kojima na rastanku kažem: “Do viđenja”. I to baš tako, odvojajući ovo “do” na početku, naglašeno, gotovo preteći: “Videćemo se mi opet!”. Malo je mesta koja me toliko ispune, da se ne bojim razočarenja pri sledaćem viđenju.
Kao i svake godine, decembar je topao i sunčan. Sneg nije iznenadio putare. Neće biti snega, niti velikih zahlađenja. U decembru ništa novo, osim par bisera koji su me dovoljno šokirali da poželeh da ih zapišem i sačuvam od zaborava. Život
Budim se ovih dana sa slikom duge, peščane plaže. Prati me ta slika celog dana, dok se ne vratim u krevet i nastavim da je sanjam. Sedim na toj plaži u svojim snovima. Vetar koji dolazi sa mora, mrsi mi
Na aerodrom u Kitu stigli smo pre sedam tog jutra. Žurili smo da odemo. U gradu smo proveli prethodan dan i ostali prilično ravnodušni. Nije da Kito nema šta da ponudi, nego smo mi u njega došli nezainteresovani i premoreni.
Prolaze polako meseci od poslednjeg velikog odmora. Pisanje postova mi slabo ide. Zatrpao me svakodnevni život svojim budalaštinama. Dok ih otklonim, jednu po jednu, prođe dan. Pa onda i drugi. Treći. Nedelja. Dve. Tri. Mesec. Dve. Tri. Tek sada, dok
Kolumbija je čudna jedna zemlja. Čas mi se jako sviđa, čas bih da pobijem pola stanovništva. Ovo potonje uglavnom kada me Kolumbijci sateraju u ćošak, pa od njihove buke umaći ne mogu. Kao recimo sinoć, kada me je oko 2
Kiša. Kiša opet. Kiša nas uporno prati na putovanjima. Ne smeta uvek. Ne smeta mnogo. Ali remeti planove. Put na Tajvan je bio put bez plana, pa na ovom putu nije smetala mnogo. Ali nas je naterala da ustanemo pre
Po drugi put na Baliju. Jednako ravnodušna koliko i prvi put. Jednako neoduševljena, bolje reći. Previše je
Pre 12 godina krenuli smo na našu prvu, zajedničku, putničku avanturu. Ni manje, ni više, zapucali smo za Južnu Ameriku. Na početku te velike avanture, obilazili smo Iguacu vodopade u Argentitni. I baš tamo dočekali moj 27. rođendan. Tog jutra,
Potrebni sastojci Ciglana. Po mogućstvu napuštena i zapuštena. Ili kakva slična građevina.Livada. Nepokošena.Metal. U bilo kom obliku. Zavaren. Zašrafljen. Zakovan. Razbacan.Sprej. U svim nijansama.Ljudi. Maštoviti. Daroviti. Kreativni. Malo drugačiji. Mogu biti i pomalo besni i/ili izgubljeni u vremenu i prostoru. Uputstvo za
- Svaki put kad dođemo u Litl Indiju, ja pomislim neću više nikad doći. Ovom rečenicom Miljan obeleži svaku našu posetu ovom singapurskom naselju. Elem, sličnom rečenicom počinje i svaka poseta kineskoj četvrti. Obe su poznate kao turistička obeležja ovog grada.
Nakon vrlo uzbudljivog dana u obilasku budističkog Borobudura, hrišćanske Kokošije crkve i par manjih hramova u povratku ka Džogdži, narednog dana smo krenuli u pohode najvećem Hindu kompleksu na Javi. Ovaj kompleks je na svega 17km od Džogdže pa smo
Bio jednom jedan čovek. Taj čovek je živeo na Javi. Čovek je verovao u Boga. Beše doduše malo svojeglav, na muslimanskom ostrvu sa Hindu i budističkom istorijom, on je odlučio da veruje u hrišćanskog Boga. Ni Muhamed, ni Buda, ni
Kedu dolina se prostire oko reke Progo u centralnom delu Jave.Po njenim obroncima nanizali su se vulkani: Sumbing, Sindoro, Marbabu i Merapi. Tlo je otuda veoma plodno, te je odavno naseljeno. U ovoj dolini smenjivale su se mnogobrojne indonežanske dinastije.
U Džogdžu smo došli da bi obilazili hramove van samog grada. To nas je prilično fizički iscrpljivalo. Ustajali smo rano, i napuštali hotel pre svitanja. Po povratku u grad bili smo previše umorni za neke ozbiljnije šetnje. Većinu vremena smo
– Približavamo se aerodromu Jogjakarta.– Jesi li čula? Rekla je Jogjakarta.– Ne znam. I dalje nema smisla.
Prvi susret sa novom sredinom je uvek najintenzivniji. Nije da na to možemo ikako uticati. To je način na koji naš mozak napojen strahovima, snovima i znanjima, reaguje na sredinu u kojoj se našao. Svaki naredni susret je tu da normališe prethodni.
Singapur je država grad. Svaki pedalj je urban i sređen. To je grad nebodera, puteva, stambenih blokova. Mali deo grada može se pohvaliti objektima nižim od pet spratova. Još manji kućama. Pitanje je dokle će i oni uspeti da odolevaju.
Pisala sam već o Gejlangu jednom. Tj. pisala sam o prostituciji u istom. I o tome koliko mi se zbog te prostitucije ogadio ceo kraj, iako je na prvi pogled delovao kao mesto koje bi mi se baš moglo dopasti.
Uželeo mi se fotoaparat slikanja, pa ga izvedoh danas u šetnju do zoološkog vrta. Singapurski zoo će verovatno impresionirati sve obožavaoca zooloških vrtova. Ja spadam u one, koji se licemerno ježe istih, ali ih svejedno neumorno obilaze. U početku sam
U ovom modernom svetu interneta i elektronskih uređaja, postao je izazov odmoriti se. U potrazi za pravim mirom, u petak smo spakovali par stvari i uhvatili trajekt za Bintan. Sve svoje laptopove, tablete i telefone smo ostavili u Singapuru. Bilo
Sve moje velike urbane ljubavi su iste. Sve do jedne imaju raspadnute fasade, žvrljotine po zidovima, smeće na ulici. Sve su žive i šarene. I sve su na momente iritantne. Doduše, svaka velika ljubav, zahteva i po malo trpnje. Atina
Paralele.Berlin i Atina.Gradovi grafita. Buntovnih. Lepih. Umetničkih.Gradovi poljubaca. Licemernih. Lažnih. Ružnih.
Singapur je sam po sebi relativno malo ostrvo. Kad kažem Singapur, ne mislim na državu nego samo ostrvo. Nekih pedesetak kilometara u pravcu istok-zapad i dvadesetak u pravcu sever-jug. Što znači, ako uranite i u dobroj ste fizičkoj formi, bilo
Postoji jedan kafić/restoran u Singapuru gde možete pojesti balkanski burek. Bureka ima samo u ograničenim količinama i služi se samo subotom ili nedeljom u podne. Zaboravih koji dan, bila sam samo jednom. Imaju svega par tepsija, pa to baš brzo
Od sletanja u Seul, do poletanja iz istog dve nedelje kasnije, Južna Koreja nije prestajala da me iznenađuje i zbunjuje. Izostao je veliki kulturološki šok, jer na neki način podseća na već viđene predele po Aziji. No, sve je izgledalo
U centralnom delu Singapura, nalazi se jedno brdašce. Na njemu se izdešavalo štošta od istorijskog značaja za ovo ostrvo, no to nije tema ovog posta. To brdašce je pretvoreno u javni park i danas je poznat kao Park Keningovog utvrđenja
Ala vreme leti! Kao da sam juče pisala onaj prvi post iz Singapura. A od tada, do danas, toliko se stvari izdešavalo, toliko sam neobičnih predela videla, toliko zanimljivih i novih ljudi upoznala, da mi se čini da sam sa svim tim
Prošle nedelje, pročitah članak na B92: Sedam destinacija idealnih za posetu u jesen. I jedna od tih sedam beše Seoraksan. Grohotom se nasmejah, jer jesen je upravo vreme kad na ovu planinu ne treba da idete. Taj me je članak
Mule (Mullae) je naselje u Seulu koje je uspelo da spoji nespojivo. U njemu su se sreli umetnici i metalostrugari, i usput jedan uljem umazani, poluraspadnuti deo grada pretvorili u galeriju na otvorenom. Spojili su ih kriza, besparica i ljubav
Kada smo se krajem 2013. doselili u Singapur, planirali smo da svoj prvi odmor provedemo na Filipinima. U svoj toj frci oko seljenja i traženja stana, o odmoru i nismo razmišljali mnogo tih dana. No kada su Miljana opomenuli da
Pre jedno dve nedelje stiže mi pismo od drugarice. Pita me, imam li joj koje mesto za letovanje po Aziji preporučiti. Bili su prošle godine na tajlandskom ostrvu i mnogo im se svidelo, no opet hteli bi možda i do
Sanjam ponekad kontinentalne šume. One listopadne. I one četinarske. Podjednako mi obe nedostaju. Nedostaju mi i visoki, goli, planinski vrhovi. Toga ovde baš i nema mnogo. Doduše, goli vrhovi se još i daju naći, ali do njih se obično stiže
Kuda god da se čovek mrdne na Tajvanu naleteće na neka prirodna čudesa. Nagađam da je to zbog surovih klimatskih uslova. Zemljotresi i neverovatni udari vetra, nemilosrdno uništavaju sve što ostrvljani sagrade. No, istovremeno stvaraju nestvarno lepe predele. Na neki
Kad smo svojevremeno planirali svoj prvi put za Japan, očajnički sam pokušavala da iskopam mesta i predele koji su služili kao inspiracija manga i anima autorima. Pretraga je završena prilično bezuspešno. I u Japan smo otišli "nespremni". Na moje oduševljenje,
Izuzetno živo se sećam svoje poslednje šetnje ulicama Berlina. Kraj avgusta. Bilo je toplo. Izuzetno lep dan. Vraćala sam se iz Servantesa. Kao i obično, čekala sam poslednji dan da vratim pozajmljene knjige. Servantes institut u Berlinu je dozvoljavao pozajmicu
Kalamanthana na sanskritu znači “ostrvo sa paklenom klimom” i jedno je od monogobrojnih imena koja su korišćena za Borneo.Moj prvi put na Borneo desio se još 2009. godine. I to u sred Kapadokije (Turska). Miljan je želeo da zameni svoju
...u skupoći. Ne znam kakve su statistike bile pre našeg dolaska, ali evo već drugu godinu zaredom nas proglašavaju najskupljim gradom za život. Na ovom "takmičenju" u skupoći učestvovale su 133 zemlje, a kažu da su rezultati dobijeni poređenjem više od
Danas sam bila kod zubara. Po prvi put u Singapuru. Ajde što me je odrao s parama, nego me je i silno uvredio. Sedim, tj. ležim na onoj stolici zubarskoj. Gledam u monitor na kojem je rendgenski snimak mojih zuba.
U poslednjih godinu dana sam toliko putovala, da čak i meni prolazi kroz glavu misao “A da malo oladiš?”. Mislim, prođe ta misao, ali se ne zadrži. Kao za inat, baš dok ona prolazi, ja planiram neku skitnju i nemam
Ti znaš da ja ne verujem u ljubav na prvi pogled Ali verujem u težak rad A ljubav je baš zahtevna za održavati Treba je svaki dan zalivati Poput biljke Da ne uvene Dodavati nežnosti Staro lišće potkresivati Pupoljke negovati Cvetove mirisati Slatke plodove sakupljati Ne verujem ni u srodne duše Ali
I to se desilo. Nađoh mesto u Singapuru koje zaista ne volim. Baš mi je bljutavo, ogavno, prljavo. Prljavo moralno. Drugačije prljavo u Singapuru još nisam našla. Našla sam Gejlang (Geylang). Negde sam čitala silne hvalospeve o ovom naselju. Kažu, nije
Sedim, poluzgrčena jer mi je hladno. U isto vreme se preznojavam dok pijem vruć čaj. Ovi sa vremenske prognoze kažu da je 25 stepeni. Kiša pada. Oblaci su se spustili skroz do zemlje. Od sinoć sam bolesna. Prehlada se ovde
Slab sam vam ja putopisac. Nedostaje objektivnosti ovim mojim pričama. Sve su uvijene u šareni papir, poput kakvih bombona. Previše sladunjave u poređenju s realnošću. Odveć lepršave i bezbrižne. No, ja nekako ne umem drugačije. Rekoh vam kako svako moje
Od kada smo u Singapuru, baš loše spavam. Ili mi je prevruće, ili previše hladno, ili mi jednostavno san na oči ne dolazi. U subotu smo legli relativno rano, no razvili smo tu maniju čitanja stripova pred spavanje, pa bez
Većina mojih putovanja počinje snovima. Ne onim koji nastaju kada zaspimo, nego onim koje sanjam budna.
Probudila sam se pre Miljana. To se ne dešava tako često u poslednje vreme. Novi posao ga je istrenirao da se budi pre šest. Ja obično ostanem da se razvlačim u krevetu bar još nekih dvadesetak minuta nakon jutarnjeg alarma.
Singapur ima nekoliko zooloških vrtova. Neki od njih su usko specijalizovani, kao recimo ovaj sa pticama o kojem vam pišem danas. U obilazak ovog parka smo krenuli po preporuci poznanika. Mi smo njemu oduševljeno pričali o sličnoj stvari koja postoji
Već treću godinu zaredom dolazimo u Beograd na brzaka. Mada da budem preciznija, već nekih 7 godina nisam provela kvalitetno vreme u Beogradu. Ako se ne varam, nakon preseljenja u Nemačku, dve godine čak uopšte nismo ni dolazili. Ponekad ugrabimo
Hipster je reč koju sam ja naučila u Berlinu. Berlinski hipster se lako prepoznaje na ulici, jer već svojim odevnim komadima, brcima ili bradom, odskače od okoline. No na stranu šala i banalizovanje čitavog hipsterskog bitisanja, za mene je taj
Kada se priča o kineskoj četvrti u Singapuru, obično se misli na deo gde su se ugnezdili ulični prodavci, njen gornji deo prema istoimenoj metro stanici. Međutim kineska četvrt je monogo šira i za razliku od tog gornjeg dela koji
Juče smo imali gošće na ručku. Jednu Japanku i jednu Kineskinju koje su pokazale interesovanje da isprobaju srpsku klasičnu kuhinju. Birala sam ih pažljivo. Vidite, kad spajate živuljke od ove dve vrste morate biti vrlo oprezni. Treba vam vrlo tolerantan
Sad već prođe i podosta vremena od našeg puta u Maleziju. Deo tog puta smo trebali da provedemo pod vodom, roneći oko ostrva Tioman. Tioman je dosta popularna ronilačka destinacija. Posebno među Singapurćanima, kojima je jedna od omiljenih vikend izletišta.
Da umem da pišem pesme, napisala bih vam jednu o mami, tati i čekaonici na autobuskoj stanici u Foči. O nama troma poluzgrčenim od hladnoće u iščekivanju autobusa za Beograd sa narodnjacima u pozadini. "
Nedelja je idealno vreme da se šmugne u prirodu. Ma kakva ta priroda bila. Ova naša singapurska i nije neka zbog koje bi vredelo preletati pola sveta, ali eto bolje nemamo. Ovo malo nacionalnih parkova što imamo ne mogu se
Ima jedan deo Singapura meni posebno drag. I u tom delu Singapura, ima jedna ulica. Meni još draža. Taj deo je poznatiji kao Arapska četvrt. Ono što je za mene centar ove četvrti je put kojim su nekad prolazile hadžije.
Pre nego što napišem dva planirana posta o Tiomanu i Kuala Lumpuru, poželeh da se pozabavim svojim generalnim doživljajem susedne nam zemlje. Što više putujem, sve više se i trudim da ne gradim slike o nekoj zemlji pre nego što
Prvi savet koji sam dobila pre odlaska u Kjoto bio je: “Ne pokušavaj da obiđeš svaki hram”. Savet sam vrlo ozbiljno shvatila te sam pred put odlučila da napravim listu onih koji se ne smeju propustiti. Izučavajući hramove u Kjotu
Tigrova mast je jedna od onih misltičnih stvari za koju sam čula milion puta ali je zapravo nikada nisam videla. Čudotvorna mast koja ublažava bolove nikada nije korišćena u našoj kući. Biće da smo jedna bezbolna porodica bili, onomad nas
12 sati dnevnog svetla. 365 dana u godini. 27+ stepeni celzijusovih. 365 dana u godini. Broj ostrva u okolini sa predivnim plažama – nebrojivo. Nisam sigurna da bi ovo moglo ikada da mi dojadi. Nisam sigurna da bi drugačiji klimatski
Sudeći po onima što vole da se bave statistikama Singapur može da se pohvali najvećim vodenim zoološkim vrtom na svetu. Ovi akvarijumi su obično mnogo zanimljiviji od klasičnih zooloških vrtova. Mi smo ih već nekoliko obišli: u Monaku, Đenovi, Beču,
Ustali u 7.00, napravili sendviče, spakovali ih sa vodom, kremom za sunčanje, kupaćim kostimima i peškirima. Krenuli ka luci. Gubili se malko na putu od stanice metroa do luke. Stigli do nje konačno u 9.04. Tačno 4 minuta nakon odlaska
Pre par dana smo odlučili da krenemo na kurs izrade grnčarije. Ovaj kurs sam iskopala još pre pola godine tražeći neke informacije o Singapuru. Miljan je pokazao, na moje iznenađenje, želju da mi se pridruži te smo morali da izaberemo
Depresivne nemačke zime su nas terale da se svakog decembra spakujemo i nestanemo iz zemlje na bar 3 nedelje. Prethodna je zvanično zabeležena kao najtamnija od kada se meri vreme, te smo tako između novembra i maja proveli skoro 6
Eh da, videla sam bubašvabu, u svom kupatilu. I na svom krevetu. Doduše ovo drugo možda i nije istina. Nisam sigurna da li je to na krevetu bila beba bubašvaba ili neka sasvim druga buba. Nisam ekspert za bube. Ali
Kad se čovek zagleda u mapu Singapura jedna od stvari koja mu može zapasti za oko je ogromna zelena površina u centralnom delu ostrva sa četiri veštačka jezera u njoj. Ova veštačka jezera su pravljena da nadomeste manjak prirodnih izvora
Jugoistočna Azija je meni gotovo nepoznat teren. Ne znam gotovo ništa o njihovoj istoriji, kulturi, jeziku, načinu života. Kažem gotovo ništa jer sam dosta toga pročitala i saznala pre i u toku našeg putešestvija po Vijetnamu, Kambodži i Tajlandu od
Odavno me nije bilo. Od početka meseca se zapravo ništa teatralno nije ni desilo. U potrazi smo za stanom, te mi najveći deo dana ode na gledanje istih. Kad nisam u obilasku stanova ja stavljam Nemce i sve-po-spisku u istu
Ponedeljak, 28. oktobar 2013. Sedam. Alarm na mobilnom. Ustajanje. Doručak. Miljan odlazi na posao. Ja sedam da radim. Gledam u monitor. Gleda on u mene. Posle nekog vremena uviđam da se džabe gledamo. Od posla tog dana neće biti ništa. Ono
Da li je nešto skupo ili ne je vrlo relativna stvar. Ovo naravno zavisi od mnogo faktora. Standard zemlje u kojoj živite, tj. visina vaših primanja je verovatno presudan ali ne i jedini. Dalje, visoke cene određenih usluga u jednoj
U Japan smo došli u vreme cvetanja trešnje. Taj period je vrlo popularan među turistima te je gotovo nemoguće naći smeštaj na brzaka. Nekako smo se i na prečac odlučili za odlazak te je već bilo kasno za izvoljevanje oko
U Japanu smo jeli čudnu hranu, pili čudna pića, uživali u čudnim gradovima i često donosili, na prečac, neke čudne odluke. Kao na primer, ajd’ da sednemo na voz, pa onda pređemo u autobus i provedemo oko 3 sata u
Čudni su putevi guglački. I to niko ne zna bolje od nas suludih guglača. Suludi guglač je ona osoba koja ima tu fantastičnu osobinu da krene da gugla informaciju o jagodama, a završi sa informacijom o poslednjoj Ljosinoj knjizi za
Naš život je dovoljno sulud u poslednje vreme i bez ovog neplaniranog skoka u Malagu za vikend. No, duga je to priča i zaista nebitna kao završismo tamo. Krenuli smo u petak, posle posla i ostavili iza sebe kišni Amsterdam.
Za razliku od zandamskih vetrenjača, klompi i sira, Roterdam nije nešto što bi se moglo uvrstiti u tipičnu Holandiju. Razrušen za vreme drugog svetskog rata, Roterdam nema onaj šmek koji je prisutan u ostalim holandskim gradovima koje sam do sada
Poslednjih par meseci bili smo okupirani maštanjem o novoj životnoj destinaciji, moja lepša polovina traženjem novog posla koji bi nas na novo mesto odveo, a zatim i pripremama za preseljenje. To što treba privremeno da odsednemo u Amsterdamu činio se
Kada sam 10. oktobra 2006. napisala svoj prvi post na ovom blogu i svrstala ga u kategoriju Start najavljujući našu selidbu za Češku ni slutila nisam da ću ikada ponovo išta napisati u istoj. No eto, posle češkog Brna, nemačkog
– Hej Takaki, kažu da padaju brzinom od 5cm u sekundi.– A? Ko?– Latice trešnje.– Ti baš znaš puno stvari Akaki.– Mmmm… Jel misliš da izgleda kao sneg?– Izgleda tako…………..– Takaki, hajde da ih opet nekada gledamo zajedno.– Naravno Akaki.………..Pet
Nikako da krenem ovaj serijal postova o Japanu. Muči me opasno početak. Gde i kako početi priče o ovim magičnim ostrvima i njihovim ljudima? Nekako, taj deo sveta toliko odskače od svega već preživljenog, da mi se ne uklapa u
Meni treba jedna posebna kategorija na ovom sajtu. U tu kategoriju bi išla sva ona čuda nemačka na koja se nikada neću navići. Ovaj post bi recimo bio svrstan tamo.Mislim da sam imala 15 godina kada sam prvi put pročitala
Na samo dva sata vožnje od Bariločea, nalazi se gradić El Bolson. Ovaj grad se hvali svojom zelenom orjentisanošću i životom u skladu sa prirodom. I ovo je zaista vidljivo na svakom koraku. Grad je sićušan i sve je koncentrisano
Naša decembarska putovanja su vid bekstva od hladne i duge nemačke zime. Još prve godine našeg života ovde, shvatili smo da ćemo završiti na psihijatrijskom odeljenju neke bolnice zbog duboke depresije usled nedostatka sunca, ako ne pobegnemo negde na odmor
Ja se često (i rado) žalim na to kako Nemačkoj nedostaje divljine i kako je sav ovaj zeleniš dosadan jer je ljudskih ruku delo. Kad to kažem uglavnom mislim na ono što u Nemačkoj spada u nacionalne parkove, ili ona
Karneval der Kulturen je jedan u nizu izgovora Berlinjanima da organizovano krkaju i loču. Zvanična priča iza karnevala je da širi bratstvo i jedinstvo među sve šarenolikijom populacijom Berlina. U suštini licemerna kao i sva ostala okupljana organizovana od strane
Rekoše da će nas pokupiti u osam ispred hostela. Ja kakva sam zabrinuta, i kad treba i kad ne treba, uzvrpolih se već oko 7.45. Miljan je polagano žvakao svoj doručak, a ja sam pod izgovorom da idem da slikam
Južni deo Patagonije, gledano iz autobusa s malobrojnih asfaltiranih puteva, je jedna beskrajna valovita livada obrasla niskim žbunjem i pokojim drvetom koje se pod udarom jakih vetrova u toku rasta toliko deformiše da mu grane rastu paralelno sa zemljom, umesto
Poslednji dan našeg boravka u Ušuaji odlučili smo da konačno skoknemo do nacionalnog parka Ognjena zemlja. Uhvatili smo lokalni autobus oko 10h i nakon 12km truckanja stigli do ulaza u nacionalni park. Kao u većini nacionalnih parkova u Patagoniju na
Još pre nego što smo kročili na Ognjenu zemlju sakupili smo podosta informacija o mogućim izletima van Ušuaje. Plan je bio da preostala dva dana iskoristimo za oporavak od maratonskog puta u pripremi za maratonsku šetnju koja nas je čekala
Sećam se kako bih kao dete gledala u kartu sveta i mislila kako je tadašnja Jugoslavija na najboljem mogućem mestu, u samom centru. Svet mi se činio dvodimenzionalan i padalo mi na pamet nije da bi tamo neko u dalekoj
Verovala sam da ću dan provesti slikajući entuzijaste u kostimima svojih omiljenih anima/ manga likova i šetajući među pultovima sa japanskim džidžabidžama. No program u glavnoj sali, u kojoj su se na svakih pola sata smenjivali razni sportski klubovi predstavljajući
Ovo je priča o berlinskim grafitima ispričana od strane jednog zaljubljenika u ovu specifičnu vrstu zidne
U Berlin smo se doselili par dana pred kraj avgusta 2011. 31. avgusta smo prvi put prošetali uz reku Špreju. Ja sam obično očajna s datumima i ovog se baš iz tog razloga i sećam. To je bio dan naše
Sudgelende (Südgelände) park se nalazi na jugu berlinskog naselja Šonenberg (Schöneberg). Samo ime već upućuje na položaj jer u bukvalnom prevodu Südgelände znači Južni teren/reljef. Kad smo kod reljefa i ime naselja je izuzetno zanimljivo. Schöneberg bi mogao da se
Ako pitate Berlinjane u kom pravcu je centar lako možete ostati bez odgovora, jer centra nema. Oni ljubazniji prolaznici, za koje zlobnici tvrde da u Berlinu ne postoje, bi možda i postavili potpitanje “Centar čega?”. No i pored sve konfuzije
Kuba je vrlo pitoma zemlja. Na njoj žive pitomi ljudi i bezopasne živuljke. Čovek bi pomislio idealno mesto za duge šetnje kroz valovite predele. No, na Kubi je zabranjeno šetkati se po toj divljini bez pratnje vodiča. Zvanično vam je
To jutro sam ustala na desnu nogu. Nikada nisam čula da neko koristi ovaj izraz ranije, ali čini mi se da on najbolje oslikava stanje koje je suprotno od onog koje ljudi opisuju izrazom “ustao sam na levu nogu”. Svako
Nismo bili na moru od decembra prošle godine. I na pravi “letnji” odmor nećemo ići opet pre ovog decembra. Visoki standard ovde čini putovanja po Nemačkoj enormno skupim, a nema baš šta mnogo da se vidi što bi meni bilo
Dok sam živela u Srbiji uvek mi je nedostajalo para ili vremena za putovanja po zemlji. Postojao je taj kratak vremenski period kada sam konačno našla normalan posao i još uvek živela s mojima, te sam sve zarađene pare mogla
Umorih se od silnih političkih aktivnosti u zemlji bivšoj, zemlji sadašnjoj i svetu, te reko da skoknem malo do plaže da se opustim.Moram da priznam da ja ne spadam u one ljude koji moraju da idu na more svake godine.
Kada smo bili mali učili smo da je 1. maj Dan rada, iako se toga dana nije radilo. Nije mi to bilo najjasnije tada. Činilo mi se da treba upravo da radimo više jer slavimo rad. Kasnije smo učili malo
Danas je veliki petak. Danas se farbaju jaja. Kada god osvane neki dan kada se u Srbiji obavljaju određeni rituali ja ne mogu da prestanem da mislim na moju mamu. U glavi mi je slika njenih ostarelih ruku koji mese
Ako Kuba može da se pohvali da nečega ima u izobilju to bi definitivno bili američki automobili iz pedesetih, malo novije Lade, predivne plaže, guzate žene i cigare. Uz sve ostalo ovaj pridev bi bio neupotrebljiv.Kada je svojevremeno Fidel izvojevao
Danas su se održavali protesti širom Evrope. Protestvovali smo protiv…Sada kada o tome mislim, jako je teško definisati protiv čega su se to borili ljudi danas na ulicama širom Evrope. Pretpostavljam da je većina njih čula da novi sporazum (ACTA
Ja se retko kada opredeljujem za “posetite metropole” tip putovanja. U velike gradove putujem ili po potrebi da završim neki posao ili da posetim nekoga. Problem je što su veliki gradovi toliko veliki da iako vidim “sve” imam taj čudan
Oduvek sam volela grafite. Ova moja ljubav je prerasla u totalno ludilo od kada smo se doselili u Berlin, prestonicu ove najčešće zidne umetnosti. Havana, za razliku od Berlina nije “pretrpana” grafitima. Naletali smo na njih sporadično. Propagandne parole i
Verujem da svaka zemlja na svakog čoveka ostavlja drugačiji utisak, kao što svakom od nas u svakom trenutku vazduh miriše drugačije. Verujem da dva čoveka, ma koliko da su slična ne mogu doživeti isto osećanje. Zeleno koje vidi moje oko
Božićni vašar se danas organizuje gotovo u svim protestantskim i katoličkim zemljama Evrope. Ovaj vašar obično počinje četiri nedelje pre Božića (početak crkvene godine) po gregorijanskom kalendaru, kod nas poznatijeg kao katolički Božić. Ovaj običaj orginalno potiče iz germanskih zemalja
Na jugu centralnog dela Berlina nalazi se Treptover Park (Treptower Park). Kako je Berlin odlučio da nas iznenadi još jednim sunčanim danom nismo hteli da ga razočaramo te smo prošetali do jednog od retkih parkova koje do sada u Berlinu
I danas se blago naježim kada se setim svog “prvog” susreta sa nemačkim jezikom. Prvi nije bio zaista prvi jer sam i pre dolaska u Nemačku, nemački čula u Austriji uživo i pre toga odgledala podosta nemačkih filmova. No, taj
I tako, došlo vreme za još jedno seljenje. 🙂Pre dva-tri meseca bila sam sigurna da ću vam razglednice slati iz Amsterdama. Bio je još tada Berlin u konkurenciji, nego eto nekako mi je bilo nelogično da ostajemo u istoj zemlji
Ako bih pravila statistike o motivima koji se pojavljuju na mojim slikama iz Angkora, ženske figure uklesane u zidove bi uveliko premašivale sve ostale. Angkor je mesto na kojem će se vaše oči umoriti od detalja. Došetaćete do impozantnog hrama,
Svratismo danas posle posla u restoran na večeru. Tj. kako ko, dragi na večeru, a ja na kafu. I tako opsednuta obimom struka, sedim gladna, jer žene sa mojim metabolizmom i godinama liniju održavaju gladovanjem. Dobro, većina žena u mojim
Da moram da naslikam Angkor, bile bi mi dovoljne plava za nebo, zelena za drveće i travu, siva za ruševine, i narandžasta za budističke monahe. Kao i deca, monasi vole da poziraju. Vole i da se smeše na slikama.
Deca su ukras sveta – bar ih je tako opevao Ljubivoje Ršumović. Ne znam za svet, ali deca su definitivno ukras Angkora.– Dolar, jedan dolar – gleda me svojim krupnim okama. Pruža svoje rukice ka meni. U jednoj šaci svežanj
Naša krajnja i jedina destinacija u Kambodži bio je Angkor Vat (Angkor Wat). Do njega smo doplovili brodom iz Vijetnama. Doduše ne direktno. Najpre smo od Čau Doca (Chau Doc) do Pnom Pena (Phnom Penh) plovili brzim brodom. Odatle autobusom
I sve ostalo što nije stalo u prethodnih deset postova.Na početku beše haos!Kako ne videti Halong Bej?Ritam HanojaDa su mi tvoje godine a ovo iskustvo, putešestvije bih počela iz Nin BinaTam kok (Tam Coc)Bič Dong (Bich Dong)Thai Vi hramOltar na
Prethodne priče o Vijetnamu:Na početku beše haos!Kako ne videti Halong Bej?Ritam HanojaDa su mi tvoje godine a ovo iskustvo, putešestvije bih počela iz Nin BinaTam kok (Tam Coc)Bič Dong (Bich Dong)Thai Vi hramOltar na vrhu svetaHoa Lu1962. Ho Ši Min
Prethodne priče o Vijetnamu:Na početku beše haos!Kako ne videti Halong Bej?Ritam HanojaDa su mi tvoje godine a ovo iskustvo, putešestvije bih počela iz Nin BinaTam kok (Tam Coc)Bič Dong (Bich Dong)Thai Vi hramOltar na vrhu svetaNadomak Nin Bina nalazi se
Prethodne priče o Vijetnamu:Na početku beše haos!Kako ne videti Halong Bej?Ritam HanojaDa su mi tvoje godine a ovo iskustvo, putešestvije bih počela iz Nin BinaTam kok (Tam Coc)Bič Dong (Bich Dong)Thai Vi hramNaš obilazak Nin Bin okoline nastavio se posetom
Prethodne priče o Vijetnamu:Na početku beše haos!Kako ne videti Halong Bej?Ritam HanojaDa su mi tvoje godine a ovo iskustvo, putešestvije bih počela iz Nin BinaTam kok (Tam Coc)Bič Dong (Bich Dong)Prolazim kroz kapiju i ulazim u široko popločano dvorište. Pažnju
Prethodne priče o Vijetnamu:Na početku beše haos!Kako ne videti Halong Bej?Ritam HanojaDa su mi tvoje godine a ovo iskustvo, putešestvije bih počela iz Nin BinaTam kok (Tam Coc)Bilo je rano jutro. Okolna pirinčana polja gotovo pusta. Činilo im se da
Prethodne priče o Vijetnamu:Na početku beše haos!Kako ne videti Halong Bej?Ritam HanojaDa su mi tvoje godine a ovo iskustvo, putešestvije bih počela iz Nin BinaNa samo osam kilometara od Nin Bina nalazi se ulaz u nacionalni park Tam kok.
Prethodne priče o Vijetnamu:Na početku beše haos!Kako ne videti Halong Bej?Ritam HanojaNakon ludila u Hanoju krenusmo na odmor u prirodu. Ah, naravno, kao i obično u Vijetnamu… avanturistično. Iz nekog suludog razloga odlučismo da dozvolimo jednoj agenciji da nam proda
Prethodne priče o Vijetnamu:Na početku beše haos!Kako ne videti Halong Bej?Na putu od Halong Beja do Hanoja smo sreli gomilu predusetljivih ljudi koji su želeli da nam pomognu ili eto, samo onako, da se isćaskaju. Ja sam nakon prvih 24
Prethodne priče o Vijetnamu:Na početku beše haos!Najbolje, ostanite gde ste i ne pokušavajte da odete tamo. Teži način je da odete do istoimenog grada, probate da nađete prevoz do Kat Ba (Cat Ba) ostrva po kojem inače želite da šetate
Na početku početaka stvari još uvek nisu izgledale baš tako loše. Kako smo stigli jednim od prvih jutarnjih letova, nismo dugo čekali u redu za vizu. Vizu za Vijetnam moguće je rezervisati – izvaditi preko interneta. Oni vam pošalju na
Uživam da čitam putopise. Ovaj žanr je meni bio potpuno nepoznat do pre jedno godinu dana. Naletela bih sporadično tu i tamo na neku knjigu i ranije ali sve to je bilo retko i moram priznati obično ne preterano fascinantno.
Hodamo ulicom, nasumično izabranom u gradu koji ne poznajemo. Tražimo restoran u kojem bismo večerali. Ne znam za vas ali meni je jako teško da tek tako izaberem restoran u nepoznatom gradu, u nekoj nepoznatoj ulici. Ja kao osoba koja
Dan prvi: Dolazak u Šunau (Schönau) Počeli smo dan rano. Previše rano. Oko šest ujutru nam je kretao voz iz Frankfurta za Minhen. Voz superbrz, prazan i tih. U tom momentu činilo mi se dosadno tih. Nekih dva sata kasnije, poželeću
Eto, juče baš pisah o predrasudama i rekoh kako Nemci nisu hladan narod kao da sam znala šta me danas čeka.Imamo neko dete, oko sedamnaest godina, u kancelarij došao na praksu. Mirno, tiho, povučeno, stidljivo dete. I to dete od
Vorurteile / Predrasude: Moja poslednja lekcija u drugoj knjizi za učenje nemačkog jezika. Pa krenimo redom u šta to ljudi obično veruju, a šta ih zapravo u Nemačkoj dočeka. Ovde namerno stoje ljudi, a ne ja, jer ja zapravo odavno više
Gost je stigao. A dobri domaćini se uvek trude da usreće svoje goste. Kako mi znamo da naš gost voli Francusku odlučišmo da mu priredimo malu turu po istoj. Tri grada za tri dana. Prvi je bio već spomenuti u
Strazbur k’o Strazburg (Strasbourg), ili kako ga ko već zove. Grad poznat po Božićnom marketu. To je ono gde se neki od onih što su religiozni po gregorijanskom kalendaru okupljaju da jedu i piju. Za razliku od ostalih skupljanja i
Operete i sitno iseckate 7 različitih začinskih biljčica. Sve ukupno 500g.Izmešate bilje sa 500g pavlake. Pored pavlake možete staviti i majonez. Ili sve zameniti jogurtom ako brinete o obimu struka.Dodate smesi 1 kašiku senfa i 1 kašiku sirćeta, so i
Idući Rajnom (Der Rhein) od Vizbadena (Wiesbaden) stićićete do Bona (Bonn). Od jednog do drugog mesta, moguće je doći putem ili železničkom prugom koje vode tik uz reku, no ono što je posebno zanimljivo je da čitavom dužinom postoje obeležene
– Mogli bismo u Srbiju za Uskrs – predložiše oni.– Paaaa, karte su skupe. Za te pare možemo u Španiju ili Francusku – pokušavam da ih odvratim.– Mogli bismo kolima – ne odustaju.– Ali treba nam 15 sati do tamo
Duva vetar, uporan, hladan. Nebo iznad mene prekriveno teškim sivim oblacima. U daljini, nebo je prolećno plavo sa oblacima iz dečijih slikovnica. Oči mi se sklapaju. U ušima odzvanja Télépopmusik – Breathe. Tonem u san. Sanjam o nekim davnim vremenima.Imam
Ja volim da kuvam. Ujutru, popodne, uveče, noću, vikendom… ne pitam za vreme. Ja takođe mnogo volim luk. Ako “normalan” čovek u neko jelo stavi jednu glavicu luka, ja ću u isto strpati bar tri. Ukoliko instrukcije za recept glase:
Pada kiša. Opet.Padala je ceo vikend, padala je juce, padala je noćas. Od kada je počelo leto oznojila sam se ukupno 0 puta, bila nervozna zbog vrućine 0 puta i nisam mogla da spavam od vrućine, zamislite opet 0 puta.Nedostaju
Zoološki vrt u Frankfurtu je posle berlinskog najstariji zoo u Nemačkoj. Počeo sa radom davne 1858. godine. Za vreme rata totalno sravljen sa zemljom i ponovo obnovljen nakon istog.
– Život je lep. – rekoh tiho. Zatvorih oči i utonuh u neke slatke misli o sreći, prepuštajući se milini koja mi je ispunjavala svaki delić tela. Kada sam ih ponovo otvorila ugledah Mesec kako se uzdiže iznad susednog brda.
Negde krajem januara, krenuli Miljan i ja u obilazak teretana po Frankfurtu sa željom da nađemo odgovarajuću za nas. U tom momentu sam znala da je u Nemačkoj vrlo popularno biti član nekog fitnes kluba i da se ugovori sa
Nekako se uvek selimo krajem jeseni, kada krene da se skraćuje dan. I ono malo sunca u toku dana obično bude prekriveno oblacima. Onda krene zima, u gradu uglavnom bez snega, depresivna, previše hladna, predugačka. A onda, naglo, početkom marta
Ovo gore bi trebalo da znači: Kaži nešto! Ali sasvim je moguće da sam omanula. Posle mesec i po dana intezivnog učenja još uvek sam daleko od znanja nemačkog. Prepoznajem nazive predmeta koji me svakodnevno okružuju, mogla bih i savršeno
Trenutno živimo u stanu na čijem zidu ne vise naše slike. Spavamo u tuđoj posteljini i jedemo iz tuđih tanjira. Dobra strana toga je što svakog petka dolazi teta koja čisti ovaj stan i menja posteljinu. Loša je, što ovaj
Našli smo stan u meni najlepšoj frankfurškoj ulici. Činjenica da se useljavamo tek od januara, nije nas sprečila da ovaj kišni nedeljni dan provedemo upoznavajući budući komšiluk.
Teško je pretočiti svu ovu zbrku u glavi u nekoliko smislenih rečenica. Sve što sam videla, doživela i osetila u ovih nedelju dana, pod pritiskom misli o traženju posla i stana, popunilo je i najmanji delić moga mozga. Te sada
Jutros je došao čovek iz agencije za seljenje. Majstorski, bez ijednog suvišnog pokreta, praktično plešući, zapakovao je gotovo sve što posedujemo u 17 kutija. Ostao je jedan kofer klasičan putnički, jedan paket od 191cm krajnje neobičnog oblika i jedan malo
U jednom postu, pre malo više od godinu dana zaključila sam da bih mogla da provedem ostatak života u Češkoj da ne maštam o tome da odem negde mnogo dalje. Danas, nakon dve godine provedene u ovoj zemlji, mogu vam reći
5. oktobar 2070.Sedim zavaljena u samoljuljajućoj stolici za bakice. Ja se naravno još uvek ne osećam tako, ali moj sin je iz nekog razloga zaključio da bi ta stolica bila idealni rođendanski poklon za mene, te se ja već nekih
Krenuli smo u subotu u devet ujutru iz Beograda. Grlo me je stezalo, jedva sam gutala. Premorenu od jurnjave prethodnih dana i nedostatka sna, savladavala me je groznica. Bilo mi je hladno iako je Beograd goreo na nekih 36 stepeni.
Opet sam u Srbiji.Uglavnom bez emocija. Od kada sam prestala da radim i krenula u proceduru dobijanja čeških papira na osnovu spajanja porodice, više sam ovde, nego tamo. Gde ovde znači Srbija, a tamo Češka.Od tog januara, do danas, Česi
U subotu smo bili u Pragu. Čim smo stigli svratismo na burek (samo ću da kažem da ja pravim bolji) mada ni ovaj nije bio za baciti. Praški Srbi su nam objasnili da ima negde da se kupi i bolji,
Čitam vesti na Radio Pragu pod pomenutim naslovom i umirem od smeha. Eh, ti Česi! Već sam ranije pominjala kako je Česima omiljena destinacija Hrvatska. Sudeći po ovom članku 800.000 Čeha smatra nam susednu zemlju idealnim mestom za odmor. Neko
To jutro je spadalo u ona izuzetno lenja, kada iz kreveta radije ne bih ustajala. Posle osrednjeg provoda s Miljanovim kolegom i njegovom pratiljom, zbog koje je izlazak i bio osrednji ako ne i gori od toga, i lošeg sna
Na kraju onog puta iz prošlog posta, provedosmo ostatak dana u Monaku. Monako je skoro najmanja država na svetu sa svega 2 km kvadratna površine. Vidljive granice između Cap d’Aila i Monaka nema, tako da sam bila pomalo iznenađena kada
Ova šetnja nam je oduzela ceo vikend. Sam put nije previše dugačak i moguće ga je bez problema preći u toku jednog dana, ali stalna potreba za uživanjem u neverovatnim pogledima i slikanju svakog delića obale je bila razlog da
Iskreno sam se pitala čemu toliko oduševljenje? Bilo je cool, čisto fore radi, hvaliti se prijateljima:- E! Znaš gde idem?- U Nicu!Ali realno, činilo mi se da se previše prašine diže oko tog parčeta mora. Ispostavilo se totalno suprotno, oko
U vodičima ćete teško naći podatke o njima, stariji stanovnici Beča će radije prećutati činjenicu da oni uopšte postoje, dok mlađi verovatno i ne znaju istoriju ovih građevina. No, istorija ovih bunkera i nije tako stara da bi smo nagađali
Stvari nikada ne idu po planu. Trebalo je da dobijem vizu, dođem do Češke, pozavršavam što se mora za dva dana, a zatim da se verem po Visokim Tatrama pet dana. Trebalo je, ali nije. Na kraju je ispalo da
Dok se nisam doselila u Beograd zbog studija, stalno sam patila što ne mogu da koristim “pogodnosti” života u glavnom gradu. Znate ono, gledam TV i oni dele besplatne karte za bioskop ili neki koncert a ja ne mogu čak
Ovih dana. Na uglu, Brankove i Carice Milice, na onoj raskrsnici gde vam je zabranjeno skretanje u levo ako dolazite s Brankovog mosta. Prilaze kola iz pravca mosta i staju na semaforu. Vozač izbacuje glavu iz kola i dovikuje saobraćajcu:
Sedim u Srbiji. U blagoj depresiji. Opet čekam vizu.Verovatno sam rekorder po poseti čeških ambasada u proteklih 15 meseci. Uostalom, bar 2 vize su mi izdate u nesaglasnosti sa češkim zakonom. Naime, nije moguće boraviti na teritoriji Češke duže od
Al’ ne seljak kao čovek sa sela, nego onako kao ljigavac, čiji lik ne cenim preterano.Čisto, ako nekada bude surfovao po netu da zna šta mislim o njemu, ako ga baš bude interesovalo. 🙂
Ne volim da uopštavam stvari. Mada činjenica je da većina pripadnika jednog naroda ima tendenciju da se ponaša na određen, uniformisan način, da dele slične stavove o većini pitanja. Većina ljudi je prosečno “inteligentna” i vrlo podložna manipulaciji. Naravno u
Poseta Srbiji u dve nedelje se najčešće pretvara u jurcanje od jednog do drugog, prejedanje po rodbinskim kućama i prepijanje po kafanama. Na kraju se kući uvek vratim umornija nego što sam bila pre “odmora”, lečim gorušicu danima, a podočnjake
Ljudska glupost je neuništiva. Da je čovek jadno, bedno i glupo biće odavno je i milion puta već dokazano. Nego ja sam već odavno umorna od ispravljanja krivih Drina, i već godinama na neke stvari okrećem glavu. Muka mi je
Nisam sigurna koliko sam uspešna u prevodu čeških reči, jer ja isti ne govorim, ali recimo da bi ovo gore moglo da se prevede kao Velika, Gruba ili Tvrda Stena. Zbunjuje me to što Hruba koriste i za tip brašna,
Nema ništa lepše od skraćene radne nedelje. Kad mi zapadne neradan petak ili ponedeljak zbog državnog praznika, sreći kraja nema. Istini na volju, moje raspoloženje pred ovaj produženi vikend, bilo je više nego bedno. Ali, kako smo već ranije isplanirali
Eh! Danas je baš nikakav dan. Probudila sam se s glavoboljom, i po svemu sudeći sa istom ću i zaspati.Kada čovek umre za njim ostaju brige i pitanja. Gomila praktičnih stvari o kojima neko mora da brine. Tuga se nekako
Ili u mom, više nego slobodnom, prevodu Pećina reke Punkve.Odmah na početku vam mogu reći da se oko pećina diže prevelika prašina. Pećina je rupa jedna grdna i mračna i hladna. I ako neko od vas nije bio u pećini,
U želji da uštedim neke pare, odlučih ovog puta da za češku vizu apliciram u Bratislavi. Po racionalnom trošenju materijalnih sredstava, tj. planiranju troškova, nikada nisam bila poznata. Tako da ne treba da čudi što sam zapravo ovim potezom potrošila
Probudi me jutros, negde malo pre sešt, hladnoća. Iz ko zna kog razloga, ostavih sinoć otvoren prozor. Dobro, lažem malo, bih lenja sinoć da ustanem i zatvorim prozor. I tako, sebično kao i obično, ne razmišljajući da ću verovatno probuditi
Ili, kako opet nismo videli pećine.Od kada smo stigli u Česku ja planiram da obiđemo Moravski Kras kako bih posetila pećine. To je bila jedna od prvih stvari koju sam našla surfujući po netu kada smo se doselili. Ali kako
Danas je u Brnu padala kiša. Bilo je prilično hladno. Ništa neobično. Celo leto je takvo, kišovito. Temperatura jedva da je prešla 25. podeok dva-tri puta ove godine. Meni lično vreme odgovara. Idealno je za duge šetnje. Dovoljno sveže da
Česi me stalno opsedaju pitanjima: Da li sam zainteresovana da učim češki? Da li idem na neke časove? itd… ali, još više pitanjima tipa: A kako se to kaže na srpskom?… pa onda silna iznenađenja: Jao, kako je slično! Pa
Evo ističe i četvrti mesec od kada sam pocela da radim u Hanivelu, odnosno osmi od kada smo dosli u Česku. Ne mislim da je još uvek vreme da “sumiram” utiske, s mojim temperamentom za to su potrebni vekovi. Prva
Česi uopšte ne moraju da razmisljaju o izvozu piva. Lokalno stanovništvo ga u tolikoj meri pije da pivare verovatno imaju problem i domaće tržiste da podmire. Piju svi, tate, mame, deca… razlike nema, sem možda u cugu.Krenemo juče u obližnju
Evo konačno, i priče o zoološkom vrtu u Pragu. Pišući o zooloskom vrtu u Brnu, silne redove potroših na osuđivanje istog i svih ostalih sličnih mesta. Ali kako je moja radoznalost jača od moje potrebe da budem pravedna, nelicemerna i
U Brnu se uvek nešto dešava. Teško da čoveku ovde može biti dosadno. Prošle nedelje je održan Antiglobalistički skup – Protest fest. Gomila pijanih matorih pankera i besposlene, nazovi padavičarske dece. Znate one, panker sam sa krestom, ili sad ih
Poslednjih par dana mi strašno nedostaju rodbina i prijatelji. Provodim sate na Skype-u pokušavajući da malo prebrodim ovaj nedostatak. Ne znam zašto ali proleće me čini previše emotivnom. S druge strane pomisao da se vratim u Srbiju, makar samo na
Telč je gradić u Južnoj Moraviji, na svega stotinak kilometara od Brna, sa jedva nekih 6000 stanovnika. Od 1992. godine nalazi se na listi UNESCO-ve kulturne baštine. Prvi dokazi o postanku grada datiraju iz 14. veka, kada je porodica Hradec
Često me ljudi pitaju kakvi su Česi? I ja eto uporno odbijam da napišem post o tome. Ne bih da donosim zaključke pre vremena, ili napišem nešto zbog čega bih se posle crvenela ili izvinjavala. Za ovo kratko vreme teško
Pre izvesnog vremena tražeći informacije o prevozu na netu, naleteh slučajno na sajt na kome između ostalog postoje i komentari vezani za određene zemlje u koje taj prevoznik zalazi. Obično kratki komentari po rečenicu-dve. I na tom sajtu nađoh samo
U nekom od ranijih postova sam se već divila javnom prevozu u Brnu. Ranija ga nisam preterano koristila pa se moje divljenje svodilo na relativno nove i izuzetno dobro očuvane trole i tramvaje. Sada kao njegov već iskusni korisnik, mogu
Od kada sam se vratila u Srbiju nikako ne nalazim ni volju, niti inspiraciju da napišem neki post. Suviše me deprimira činjenica da zbog sređivanje papira moram prisilno da boravim u Srbiji iako bih radije bila u Českoj sa Miljanom.
Ovaj deo Špilberk zamka je sagrađen 1742. godine. U početku je služio isključivo u vojne svrhe. Već samo ime ukazuje na izgled ovog dela zamka (casa=kuća i matta=mračan, taman). Od 1783. godine nakon rekonstrukcije austrijskog pravosuđa ovaj deo zamka je
Karlov Most je jedna od najposećenijih znamenitosti Praga.Stari Kameni most na Vltavi ima izuzetno zanimljivu istoriju. Kamen temeljac je postavio Karlo IV, 9. jula 1357. u 5:31. Ovo vreme su izabrali dvorski numerolozi, ređanjem brojeva dobija se simetrican broj 135797531!
Ili bi možda bolji naslov bio mali i veliki gradovi?Jedna od najvećih dilema koja me je mučila pre nego što smo krenuli za Česku bila je upravo na ovu temu, kako se posle dvo milionskog Beograda preseliti u Brno sa
Evo jednog posta posle duge iscrpljujuće šetnje.Brno leži na dve reke (citaj rečice) Svratki i Svitavi. Dovoljno su male da ih ne primetiš dok ih prelaziš vozeći se tramvajem. Nekih 10-ak kilometara od centra grada na Svratki je podignuta brana.
Ovde smo već nedelju dana tako da Brno na prvi pogled mozda i nije najbolji izbor naslova jer je utisaka toliko da bih mogla odmah da napišem desetak postova. Jedno je sigurno, ovde je sve drugačije nego u Beogradu, pa
Pre razrade obično ide uvod, pa iz tog razloga evo jednog uvodnog posta.Ovaj blog sam osmislila kao nešto što bi trebalo da dočara mesta koja ćemo Miljan i ja posećivati u budućnosti i ljude koje ćemo na njima sretati.Sve to
